Deca vole pravila

Većina roditelja ne zna šta će sa svojom decom. Detetu je teško postaviti granice, ali još teže je, ako se neka ipak postavi, držati se te granice. Što je dete starije sve više kontroliše roditelje ako nema granica. Kada jednom postavite granice vrlo je važno da ih se uvek držite. Ako dete odjednom odluči da ne poštuje pravila, ono treba da zna da će doći do očekivanih, i već poznatih posledica. Nema iznenađenja, nema pregovora, nema odstupanja.

Roditelji pribegavaju, zarad malo predaha, uključivanju TV-a, davanju telefona da dete odigra igricu, tableta – da pogledaju spotić i pesmicu… Time se leči dosada kod deteta, a dosada je bitan faktor razvoja. Kad je detetu dosadno, ono mora da razmišlja, da koristi igračke za zabavu, da upotrebi maštu, da je razvija. Ako mu uključite TV da gleda crtani, ono ne mora ništa da radi. Naravno, detetu se to dopada, a ima “zeleno svetlo” da to traži kadgod mu je dosadno.

Granice

Radeći sa Ikom i Mimijem, daljinski za TV i crtaći su bili nešto što je od početka moralo da ima postavljeno pravilo – daljinski stoji na stolu (ne u rukama) ; crtaći, može – 30 minuta. Postavljanje pravila je prošlo previše lagano. Nije bilo pobune. Zapravo, nisu baš imali predstavu o trajanju 30 minuta. Nije bilo problema ni oko izbora crtaća. Ika je pravio izbor, Mimi je još uvek mali, ne pravi pitanje…

Nakon 25 minuta upozoravam da im je ostalo još 5 minuta. Proveravam da li su me čuli i razumeli; čujem Iku – O.K. Jasno mi je da njihovih 5 minuta, i mojih  5 minuta, ne traju isto. Ističe vreme, i kreće pobuna… Pitam ko gasi TV, ja ili će se oni dogovoriti. I dalje protestvuju. Ika je na ivici da plače. Počinjem odbrojavanje: 10, 9, 8, 7… Sada već shvataju da je vreme, definitivno, isteklo. Brzo odlučuju da Ika gasi TV, Mimi će ugasiti sledeći put. Ovog puta pobeđuje stariji brat. Meni je najvažnije da smo se razumeli.

Inače, pošto ih je dvojica, ove aktinosti smo prolazili i dva puta dnevno. Naime, kada je Mimi malo porastao imao je sjajan argument – želim da gleda svoj crtać; onaj za male dečake. Tako dobar argument je bi uslišen, pa je i gašenje TV-a bilo olakšano – svako je gasio svoj crtać. A, daljinski je, konačno stajao na stolu i nije služio kao igračka.

Disciplinom učimo decu samokontroli. Dete tako uči da bude odgovorno, svesno svojih postupaka i kakve posledice takvi postupci nose. Roditelji moraju biti aktivno uključeni kao učitelji; oni su i modeli svojoj deci… Moraju raditi na sebi, učiti od dece. Moraju biti dosledni, poštovati sopstvena pravila… Deca će to nagraditi. Njihova ljubav je bezgranična i iskrena…

(Visited 5 times, 1 visits today)

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *